mi je definitivno došla glave.

Ova zima nema milosti. Ove zime je sve umrlo i umiraće još dugo, bolno i surovo.

Neka umre onda i ovo ovde. Ovaj blog. Ne mogu više i ne želim da na njemu prosipam krv iz otvorenih rana. Ne mogu da na njemu govorim ono što je očigledno i što neko treba znati i osetiti. Ili ono što trebam nekom drugom reći. Više me reči napisane ovde ne leče. Kidaju me i ubijaju ponovo i samo su uvod u nove agonije.

Ne želim da brišem (a malo je falilo). Znam da su meni neki izbrisani blogovi i prelepi stihovi neverovatno nedostajali. Pretenciozno, znam, ali možda nekom, nešto ovde napisano znači i možda se ponekad vrati da pročita. Zato neću da brišem. Sad računam, bio sam pet godina ovde. Neverovatno koliko dugo i neverovatno koliko kratko.

Neka umru snovi, želje, potrebe, osećanja i sve slike nek izblede. Neka umre i ovaj blog onda. Ove zime.